Home..........Reference

Evidencija radnog vremena

Kontrola pristupa i evidencija radnog vremena

Pogodnosti kontrole pristupa su višestruke:

Zamenjeno je ručno računanje radnog vremena, povećana je radna disciplina, a kroz povećanje radne discipline dolazi do znatnih ušteda,povećanja produktivnosti, manjeg kašnjenja i izostajanja sa posla.
U stvari, reč je o jednom od najčešćih ulaganja sa brzim i efektivnim vraćanjem uloženih sredstava.
Navešćemo jedan jednostavan primer proračuna neposredne uštede:

- dnevna ušteda (2 izostanka ili kašnjenja po 15 minuta): 30 minuta
- prosečna cena radnog sata u BiH je 1.3 eura
- neposredna ušteda za 20 zaposlenih u jednoj godini: 3.500 eura
- neposredna ušteda za 50 zaposlenih u jednoj godini: 8.600 eura
- neposredna ušteda za 500 zaposlenih u jednoj godini: 86.000 eura

Kada uporedimo sa cenom koštanja celog sistema, dolazimo do zaključka da će se sistem isplatiti vrlo brzo.Ovo je jedna od oblasti tehničke zaštite, gde je potrebno dobro shvatiti zahteve naručioca. Vredi i recipročni odnos: naručioc treba da se dobro upozna sa osobinama sistema. Datu činjenicu napominjemo iz razloga što su naše radne navike specifične:veliki broj nedefinisanih odsustovanja sa posla, niska radna disciplina, itd...

• Elementi sistema

Osnovne komponente svakog celovitog sistema za evidenciju radnog vremena i kontrolu pristupa su:

- identifikaciona kartica
- terminal za registraciju ( čitač kartica, tastatura)
- računar
- programski paket za evidenciju radnog vremena i kontrolu pristupa

Mala preduzeća mogu lako da implementiraju relativno jednostavan sistem koji se sastoji od standardnog personalnog računara, terminala za registraciju i programskog paketa.Pri tome isti računar može da se koristi za druge namene.Složeniji sistemi namenjeni su obično većim preduzećima. Imaju veći broj terminala za registraciju i veći broj radnih stanica za administaciju (računara sa kojih se prati kontrola pristupa).Elementi sistema povezuje se na najrazličitije načine. Prednost je ako se sistem povezuje na postojeću infrastrukturu (postojeća računarska mreža), jer su posebna rešenja obično skupa.Bez obzira na to da li se radi o malom ili velikom sistemu, veoma je važno obezbediti uslove da se on sa protokom vremena razvija i raste, u skladu sa povećavanjem potreba sistema.